#srpsko

“Ја сада не могу да заборавим једне вечери

кад смо седели и када ми је рекô да ме воли први пут…

Било ми је лепо, било ми је лепо…

И тако ми је лепо причао, и тако ме је лепо лагао,

и мени је тако лепо свашта на памет падало…

И било ми је лепо… Ма коме не би било лепо?

Ал’ те стварност удари тамо, где не пожелиш -

опет мили створи се, опет планове поквари…

Ја га не желим, ја га стварно не желим, мене он не занима.

Сама са собом се свађам, ево већ данима.

Или опет себе лажем, али нема везе.

Све смо ми жене такве, све ми себе лажемо,

све их пуштамо до тачке пуцања!

И онда на крају пукнемо, ал’ све то нема везе!

Јер некад је било лепо… Битно да је некад било лепо!”

(Ана Николић - Било jе лепо)