#citat iz knjige

Ne verujem da postoji i jedna jedina oblast u Evropi gde razvoju jednakosti nisu prethodile ili se na njega nadovezale neke žestoke promene u statusu svojine i ličnosti, a gotovo sve te promene pratilo je mnogo anarhije i raspaljenosti, jer je te promene izveo najmanje civilizovani deo nacije protiv najcivilizovanijeg dela.

Otud su proizašle dve suprotstavljene tendencije. Dok je demokratska revolucija bila u uzavrelosti, ljudi koji su se dali na to da unište dotadašnje aristokratske vlasti, koje su se borile protiv revolucije, bili su nadahnuti velikim duhom nezavisnosti, a što je potpunija bivala pobeda jednakosti, oni su se malo-pomalo predavali prirodnim instinktima koji se iz jednakosti rađaju, pa su jačali i centralizovali društvenu vlast. Hteli su da budu slobodni da bi mogli postati jednaki, a što se više, uz pomoć slobode, uspostavljala jednakost, ona im je sve više opterećivala slobodu.

Ta dva stanja nisu uvek bila uzastopna. Naši očevi su pokazali kako jedan narod može u sebi organizovati ogromnu tiraniju upravo u času kad se oslobodio vlasti plemstva i kad je prkosio sili svih kraljeva, pokazujući tako svetu kako se u isti mah može i steći i izgubiti nazavisnost.

Pisac: Aleksis de Tokvil (1805-1851).
Knjiga: “Despotska demokratija”.
Izdavač: Službeni glasnik, 2016.

Ilustracija: Anonymous (The British Museum).
“The monkeys and the pedlar”, c.1470-90.
Engraving, 26 x 18.5 cm.

Bratstvo između ljudi, globalizacijsko, ideološko bratstvo, podrazumeva i obavezno uključuje tu toliko bitnu komponentu seksualnosti. To je seksualno bratstvo, seksualni egalitarizam svih rasa, naroda, polova, porodica, staleža, verskih grupacija. Seksualnost je agens svečovečanske sinkretičke integracije koja ne trpi seksualnu ekskluzivnost bilo koje grupe. Princip panseksualizma insistira na polivalentnoj seksualnoj orijentaciji svake individue, i to po svim mogućim kriterijumima. Praktično govoreći, ja ne mogu biti samo heteroseksualac ili homoseksualac koji opšti isključivo sa pripadnicima jedne rase, naroda, pola, vrste ili bilo kakve društvene grupe. To je sa pozicija ideološkog panseksualizma nemoralno.

Seksualna polivalentnost znači apsolutni promiskuitet (sve-i-svašta-jebstvo). Taj princip direktno vodi ka galaksizacijskom idealu seksualnosti koji ovu izvlači iz ljudske - antropocentrične sfere - i prebacuje je na još divergentniji kolosek po kome je nemoralna ekskluzivna seksualna orijentacija samo između ljudskih bića. U korpus politički korektnih i moralno-politički podobnih oblika seksualnosti, shodno datom ideološkom gledištu, biće uvršteno i opštenje sa životinjama, biljkama, ali i sa neorganskim ili hibridnim organsko-neorganskim partnerima ko što su kiborzi, zooidi, androidi, mutanti itd. Tako će, u ime humanizma, doći do dehumanizacije ljudske vrste, posredstvom seksualne sfere, odnosno organizovanom, kolektivnom manipulacijom seksualnim instinktom. To je slika budućeg kosmičkog bratstva i njemu analogne kosmičke svesti čija je izgradnja jedan od krucijalnih ciljeva procesa galaksizacije.

oNE!svešćivanje

Pisac: Dorijan Nuaj (rođen 1971).
Knjiga: “Doktrina satanizma”.
Izdavač: Ukronija, Beograd, 2012.

Ilustracija: Andrew Rae.

Moderator:MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF → 
✓ FAcEBook sTRANicA → 
✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE:

✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture → 
✓ Izazov dijaloga o modernosti → 
✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA:

✓ Strašno je “naučno” živeti (Paveze) → 
✓ Internet feudalizam (Kobek) → 
✓ Mašina je izgovor (Selin) → 

Pošto na gomilu utisak ostavljaju samo preterana osećanja, besednik koji želi da je zavede mora zloupotrebajvati žestoke tvrdnje. Mora da preteruje, da tvrdi, da ponavlja i da nikada ne pokušava ništa da dokazuje uz pomoć rasuđivanja - to su postupci argumentacije poznati besednicima na javnim okupljanjima.

Gomila zahteva isto takvo preterivanje u osećanjima i od svojih junaka. One njihove vrednosti i vrline koje izgledaju očigledno uvek moraju da se pojačavaju. U pozorištu gomila zahteva od junaka komada onakve vrline, hrabraost, moralnost, kakve se u životu nikada ne nalaze.

oNE!svešćivanje

Pisac: Gistav Le Bon (1841-1931).
Knjiga: “Psihologija gomila”.
Izdavač: Gradac, 2007.

Ilustracija: Franz Xaver Messerschmidt, (1736-1783) ~
“Character Head”.

Moderator:MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF → 
✓ FAcEBook sTRANicA → 
✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE:

✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture → 
✓ “Ulaznica”: kreativni izlaz iz svakodnevice → 
✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA:

✓ Strašno je “naučno” živeti (Paveze) → 
✓ Emisija istorije (Basara) → 
✓ Neprobojni zid (Tišma) → 

Promiču tramvaji, kamioni, autobusi, sve trešti, svak žuri, radi, ili se bahato odmara po gostionicama sa detinjasto bodrim nazivima kakav je i “Beim vollen Tisch”. I tu bodrost Vera prepoznaje, to je ona ista koja je izmišljala obmanjivačke natpise po logoru, nazive za blokove, revire, za kuće radosti, koja je ukrućivala korak stražara u stroju, koja je dresirala vučjake da neposlušnim logorašima cepaju meso. Ima osećanje da je cela Nemačka jedna ogromna ludnica, gde hiljade i hiljade, svi do poslednjeg, dosledno i u saglasnosti jedni s drugima govore reči, čine radnje, ostvaruju zamisli koje su van razuma - hladna, izmišljena konstrukcija bezumlja. Ali logična, celovita konstrukcija kao neki go, nepotrebno postavljen betonski zid. Nema se kamo od njega pobeći. Na sve strane je praznina, ona, Vera, kruži po njoj bez dodira sa bilo čime, a kad opiše ceo krug, opet se nađe pred golim, hladnim, do neba visokim betonskim zidom, nepotrebnim, izmišljenim, ali neprobojnim za njen unutrašnji krik. Čini joj se da će i sama poludeti ako se nešto ne desi, ako joj neko ne šapne na uho da je sve to skrenuto, izvitopereno, - kao što biva sa zdravima kad duže borave među umobolnima.

Pisac: Aleksandar Tišma (1924-2003).
Knjiga: “Upotreba čoveka”.
Izdavač: Prosveta, 1997.

Ilustracija: Georg Gros (George Grosz) [1893–1959].
“Republikanski automati (Republikanische Automaten)”,
1920. Vodene boje i olovka na papiru, 60 x 47.3 cm.

Moderator:MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF → 
✓ FAcEBook sTRANicA → 
✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE:

✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture → 
✓ Izazov dijaloga o modernosti → 
✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA:

✓ Strašno je “naučno” živeti (Paveze) → 
✓ Internet feudalizam (Kobek) → 
✓ Mašina je izgovor (Selin) → 

Sada već možemo reći da se istorija više ne događa već da se emituje. Pozadina te postistorijske megaprodukcije informacija možda nije uzrokovana stepenom socijalne inercije na kome više ne postoji volja za zbiljskim događajima, koliko svesnom namerom da se istorija podvrgne kontroli iz jednog centra. Sveprisutnost i nezamenjivost kompjutera već sada postaje faktor ograničavanja lične slobode. Sažimajući unutar jednog interfejsa oblasti tako različite kao što su rad, novčane transakcije, zabava, korespodencija, informatička era čini ljude neraskidivo vezanim za terminale prenosivih ili desktop računara. Interaktivnost i user-friendly interface ukazuju na tendenciju da se interaktivnost uspostavi u oba smera, kako u pravcu korisnik-interfejs, tako u pravcu interfejs-korisnik, koja već sada vrši mnogostruk uticaj na živote ljudi, preteći da u dogledno vreme preraste u sredstvo otvorene kontrole nad pojedincima.

Pisac: Svetislav Basara.
Knjiga: “Drvo istorije”.
Izdavač: Službeni glasnik, 2008.

Ilustracija: Curt Merlo.

Moderator:MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF → 
✓ FAcEBook sTRANicA → 
✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE:

✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture → 
✓ Izazov dijaloga o modernosti → 
✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA:

✓ Strašno je “naučno” živeti (Paveze) → 
✓ Internet feudalizam (Kobek) → 
✓ Mašina je izgovor (Selin) → 

Rasprostranjena zabluda početkom dvadeset prvog veka bilo je uverenje da su nove tehnologije, koje su se svakodnevno pojavljivale, po svojoj prirodi neutralne.

Svaka ljudska tvorevina otrgnuta je iz polja ideja i donesena na ovaj svet putem mudrijaške partenogeneze.

Ali svaka tehnologija je ujedno i produkt javnih i tajnih stremljenja svojih tvoraca. Internet nije bio neutralno okruženje namenjeno slobodi govora.

Bio je nešto drugo, rezultat mešanja paranoičnog načina razmišljanja iz vremena Hladnog rata i nerazrađenih ideja svojstvenih San Francisku i okolini, kao što je ona da put do prosvetljenja vodi preko ekološkog sintetičkog lanela i organski gajenog voća.

Internet je bio loša ideologija koju su stvorili nemarni ljudi.

Internet je bio nabacana gomila ideologija, javnih i tajnih, koje su odražavale sistem društvenih vrednosti njegovih mnogobrojnih tvoraca. Neki od njih su verovali u slobodu izražavanja. Neki su se plašili Rusa. Neki su verovali jedino u novac.

Čitav sistem je bio osmišljen s jednom jedinom svrhom, a to je da se maksimizuje kolina sranja koja ljudi kuckaju na svojim kompjuterima i telefonima. Što veća izukrštanost, to veća zarada. Bio je to feudalizam u službi brendova, a zasnivao se na pdsticanju ljudskih bića da zadovolje svoje najniže porive.

Mesto na kome složeni sistemi pružaju mentalno obolelima isto onoliko prostora za izražavanje kolko i uračunljivim pripadnicima društva, bez obzira na štetu koju će naneti sebi ili drugima. Mesto na kome složeni sistemi omogućavaju uništavanje ljudskih bića, pri čemu je jedino bitno da to donosi zaradu Guglu i Fejsbuku.

Na veliku žalost onih koji su stvarali internet zadojeni idejama Ajn Rend i lošom naučnom fantastikom, pokazalo se da je slobodan protok ideja nemoguć u žamoru čiji ogroman deo čini blebetanje najobičnijih budala.

Kako urazumiti one koji razglabaju o ljudskom dostajanstvu koristeći mašine koje su napravili robovi u Kini? Kako urazumiti one kojima je Tviter osnovno sredstvo izražavanja?

Pisac: Džaret Kobek (1962-).
Knjiga: “Ja mrzim internet”.
Izdavač: Booka, Beograd, 2017.

Ilustracija: Laurie Lipton - “Info-glut”.

Moderator:MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF → 
✓ FAcEBook sTRANicA → 
✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE:

✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture → 
✓ Izazov dijaloga o modernosti → 
✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA:

✓ Strašno je “naučno” živeti (Paveze) → 
✓ Entertaining TV (Postman) → 
✓ Mašina je izgovor (Selin) →