#ljubavni

Dodjes sa posla u prazan stan,

Casu koju si isprljao pre dva dana

Ti je operes

Tanjire od dorucka sklonis

Jer nema ko ako ti to ne uradis

Odes na kafu sam

Smejes se dok komsiji odgovaras na pitanje “kako si”

Smejes se, jer lazes

Kazes “evo uzivam”

Muziku slusas sam,

Pa nastupas pred ogledalom

Nema ko da vice “TISE!!”

Jer vec dugo nema nikoga tu pored

Grlis jorgan, jer prazne su ti ruke

Tebe dugo vec niko ne grli

Ali kazes jedan dan manje

A koliko godina vec brojis taj “dan manje”?

Garderoba je uvek lepo slozena

I sve je u stanu na svom mestu

Jer nema ko da napravi lom

Nema ko da rasturi krevet

Sam se smejes

To je gore

Nego kad sam places

Bezis od usamljenosti koja je

Nekim cudom

Uvek korak ispred tebe

I uvek pobegnes pravo njoj u zagrljaj

Omiljen si u drustvu,

Ali je l imas ti omiljeno drustvo?

Ne?

Pisao sam knjige, siguran sam da to znas. A od onda ni slovo nisam napisao. Vise nikad mi se nije desila ljubav, a proslo je, dosta je proslo. Pitao sam se pomislis li kada pada kisa kako smo plesali? Pa tako nasmejani lepili tetovaze iz nekih zvaka i smejali se. Bio sam tvoj beg od realnosti, a ti si mi obukla crninu. Svaku bol i prljav dodir sam lecio, dok sam stajao iznad kreveta i tri minuta prica zasto te volim i zasto me volis, dok si se naglas smejala i snimala me. Bio sam siguran, “zasto bi zelela drugog?”. Cekao sam na tebe, cak i kada si zivela neki svoj zivot. Nisam siguran ni da li sam prestao?

Sto posto voliš me, to mrziš najviše

Mi smo sećer i so

Sreća i bol

Šteta

Baš lepi smo zajedno

Meni donele su nevreme

jedne usne nemirne

Mozda ces mnoge voleti, ali sam siguran da ces tu i tamo pre spavanja pozeleti moju glavu na jastuku pored tebe.

Nije to stvar izdaje niti obmane, stvar je u tome da se uvek iznova pitas,

jesu li svi ti ljudi pogresni?

Ili

samo ja nisam bio?

“I sta nam ostaje od ove ljubavi

Kad ono najlepse nismo doziveli”

Kaput, noc i ja

Sve sam izgubio, kada kazem sve mislim i na sebe i sve ono sto sam nosio sa sobom, negde je cak otisla i ona moja cuvena ‘bice bolje’.

Ostao mi je zivot i ono sto on nosi, oronulo lice koje svaku noc seta pored reke, to sam samo ja bez imalo sebe u meni.

Gledam ljude, gledam svetla u stanovima, gledam koliko ljudi ne znaju nista jedni o drugima, gledam odraz sebe u vodi koja protice.

Tu sam bacio sva nadanja, sve osmehe, zagrljaje, ispalo mi je i ono ‘bice bolje’, sada sam praznih ruku i skoro prazne duse.

Bacao sam sveske koje su bile moj razgovor sa nekim ko me razume,

Cekao sam da neko to kaze, naglas

Jer sveska je nema, umela je da slusa, ali nekad mi je falilo da kaze da je u redu da placem i da je u redu da se nasmejem kada mi neko drugi ukrade osmeh.

Nisam imao nikoga da sedne sa mnom na klupu pored reke i saslusa sta me muci,

Niti sam imao nekoga da me saceka kuci

Setao sam tako uporno kao da ce me neko sacekati na klupi

Ili kuci kada se vratim iz te setnje “nadanja”

Budio sam se nocu,

cak je i san pobegao od mene, govorio sam i smejao se dok je u praznoj kuci odzvanjao moj smeh

Tako su neke tvoje reci tumarale mojom dusom, lupale o zidove duse

Ispisao sam na gomile svezaka

Nisam umeo da ih pretocim u slova

Covece, koja agonija nadanja ili strah od zaborava

Mrzim ljubavne price sa srecnim krajem, samo ljubav ne cini srecu. Znao sam to i tad ali sam jako zazmureo na sve sto znam i verovao samo u nas. A zapravo o tome sam najmanje znao. Nisi mi dala vremena da saberem dva broja. Galamila si, vikala, bacala stvari sa polica na mene.. Onda tvoje “izvini ljubavi, samo te volim”. Krvave ruke ali iz ljubavi, govorio sam. Ljubav nije izgovor, ali tad je bila. Vise puta nego sto sam pomislio da ce ikada biti. Posle toga nije bilo izgovora, a ni ljubavi.

Nocas,

Na njegovom vratu

Napisi,

Sve ono sto bih ja zeleo da cujem

Lazes,

Kada lutas

Uvek te nadjem na istom mestu

A ja nisam bezao

Zato se nismo sreli.

Znam koga pamtis

Dok ostale brojis

U kap stane more suza sto bi za mnom nekad prolila,

al’ vise neces,

nikada

Zanima me,

Da li te je voleo neko kao ja?

“Na groblju gresaka gde ljubav smo sahranili

Cvece bez mirisa k’o nozeve smo zarili

U zemlju necega sto nekad ljubav zvalo se

Sada smo sumrak tu gde placu sove zalosne”

Nekad krupne stvari, a danas sitnice

Nekad ‘crveno slovo’, a danas ponedeljak

Nekad mirno more, a danas oluja

Nekad sam razumeo tvoj pogled, a danas sam nem za tvoje reci

Nekad sve, a danas nista

Nekad mi

Srce pocne ubrzano da mi kuca kada te cujem kako se smejes, eto

Možda više ne znam da razlikujem da li se smejem iz navike i moranja ili iskreno ali znam da se osmeh zbog tebe razlikuje od svih ostalih

Samo jos jedan zalazak sunca

I samo jos jednom tvoje usne