#citati
Сад се више не зна
Ни ко је где, ни ко је ко
Све је ружан сан прашине
Васко Попа, На крају
Научићемо овај мрак да сија.
Васко Попа, Смрт сунчевог оца
It’s not the place
But the people.
#missingyou
Dodjes sa posla u prazan stan,
Casu koju si isprljao pre dva dana
Ti je operes
Tanjire od dorucka sklonis
Jer nema ko ako ti to ne uradis
Odes na kafu sam
Smejes se dok komsiji odgovaras na pitanje “kako si”
Smejes se, jer lazes
Kazes “evo uzivam”
Muziku slusas sam,
Pa nastupas pred ogledalom
Nema ko da vice “TISE!!”
Jer vec dugo nema nikoga tu pored
Grlis jorgan, jer prazne su ti ruke
Tebe dugo vec niko ne grli
Ali kazes jedan dan manje
A koliko godina vec brojis taj “dan manje”?
Garderoba je uvek lepo slozena
I sve je u stanu na svom mestu
Jer nema ko da napravi lom
Nema ko da rasturi krevet
Sam se smejes
To je gore
Nego kad sam places
Bezis od usamljenosti koja je
Nekim cudom
Uvek korak ispred tebe
I uvek pobegnes pravo njoj u zagrljaj
Omiljen si u drustvu,
Ali je l imas ti omiljeno drustvo?
Ne?
Pisao sam knjige, siguran sam da to znas. A od onda ni slovo nisam napisao. Vise nikad mi se nije desila ljubav, a proslo je, dosta je proslo. Pitao sam se pomislis li kada pada kisa kako smo plesali? Pa tako nasmejani lepili tetovaze iz nekih zvaka i smejali se. Bio sam tvoj beg od realnosti, a ti si mi obukla crninu. Svaku bol i prljav dodir sam lecio, dok sam stajao iznad kreveta i tri minuta prica zasto te volim i zasto me volis, dok si se naglas smejala i snimala me. Bio sam siguran, “zasto bi zelela drugog?”. Cekao sam na tebe, cak i kada si zivela neki svoj zivot. Nisam siguran ni da li sam prestao?
Sto posto voliš me, to mrziš najviše
Mi smo sećer i so
Sreća i bol
Šteta
Baš lepi smo zajedno
Meni donele su nevreme
jedne usne nemirne
Mozda ces mnoge voleti, ali sam siguran da ces tu i tamo pre spavanja pozeleti moju glavu na jastuku pored tebe.
Nije to stvar izdaje niti obmane, stvar je u tome da se uvek iznova pitas,
jesu li svi ti ljudi pogresni?
Ili
samo ja nisam bio?
