#moje misli
Czekam, aż pewnego dnia zadzwonisz i powiesz, że Tobie też jest przykro.
Beznamiętnie patrzę sama w okno na święta których nigdy nie poczułam.
Słodzinka ♥
To ona mi poprawia chumor,to ją palę chmura za chmurą ✌️ ♥️
“Lecę,lecę ponad chmury,niosą mnie tam gęste chmury gibon pali się niezmiernie.Myślę,że dziś się to zmieni i oderwę się od ziemi.”
W miłość nie wierzę, nie muszę w nią wierzyć.
Muszę wierzyć,że uda mi się przeżyć ✌️
Karty ujebane,mordy porobione.
Skupiły się oczy na jego oczach
W których tam było widać rozpacz
Wzięłam mefedron skruszylam kreske
Powiedział do mnie
Życie z nią jest lepsze
Alko,dragi,błogi stan..
Wyjebane w Ciebie mam!
Codziennie pierwsza kreska ma być ostatnią
Zamknij oczy i odpocznij,głębokie 2 wdechy i do przodu, nie przesadzaj, nie wymyślaj, dasz radę, będzie dobrze..
I co jeszcze? Co jeszcze mi powiesz, kiedy koszmary spędzają mi sen z powiek?
Kiedy człowiek wilkiem dla człowieka,powiedz jaki mnie los dalej czeka?
Czy zrozumiesz jak Ci powiem że nie daje rady? Czy znowu mi powiesz “ej bez przesady”?
Nie wiesz co w mojej głowie goni myśl za myślą. Nie wiesz ile razy myślę, że ta myśl jest ostatnią moją myślą.
osjetim svaki put razočaranje kada se probudim,
a ne dočeka me poruka.
tvoja poruka, podrazumijeva se.
ili kada sjedim u kuhinji za stolom i pijem kavu
te pokušavam cigaretom upotpuniti
taj prazan prostor, gdje si prije bio ti.
gdje je bilo tvog glasa,
tvog smijeha,
bilo je tebe.
a sada te nema.
ne vidim te, ne osjetim te,
ali si još uvijek u meni.
nebitno bilo 2 popodne
ili ujutro
ili dok sipam i po ko zna koju čašu alkohola.
uvijek si tu.
iako te nema.
niti će te ikada ponovno biti ovdje.
/polakoumirem
tog trenutka sam osjetila da smo završili, samo što nisam znala kako to prihvatiti i samoj sebi priznati - nevjerojatna je ta
čovjekova intuicija.
kako čovjek može predosjetiti
nešto što će se dogoditi
ili u našem slučaju,
završiti.
još što je čudnije od toga je
kako nismo niti bili išta,
ali smo došli do kraja.
ne znam jesmo li bili iti prijatelji.
po načinu na koji smo se gledali
i krišom dodirivali
bilo je očito da se tu skrivaju i neke emocije.
nisam htjela vjerovati
da će se nešto dogoditi među nama,
nadala sam se naravno,
ali nisam htjela razmišljati o tome.
jer baš onda kada nešto jako priželjkuješ
počne bježati od tebe.
isto kao što si i ti pobjegao
i to baš onog dana
kada sam pomislila
da bi se ipak moglo nešto dogoditi.
tog istog dana osjetila sam,
nisam htjela to sebi priznati,
ali znala sam
da je gotovo.
završilo je to što nismo
niti započeli.
završilo je nešto
što nije nikada niti postojalo,
a moglo je biti.
moglo je biti
samo da si ti odlučio
ostati.
shvatila sam da sam najebala
kada bi sva nervoza nestala
istog trena
kada bih te ugledala
i bila pokraj tebe
/polakoumirem
krivila sam sebe
zbog toga što me ti
nisi znao voljeti.
/polakoumirem
u nekim trenutcima moraš i umrijeti kako bi se rodio snažniji
/polakoumirem
kada sam pomislila da si mi nestao iz misli, počeo si mi se šuljati u snove
/polakoumirem
dala sam ti cijelu sebe, ali tebi očito ni to nije bilo dovoljno
/polakoumirem
koliko još mora proći boli i patnje da bi napokon bilo dobro?
/polakoumirem
kako da prestanem razmišljati o prošlosti koja je uzela dio mene?
/polakoumirem
niti dani koji su znali preći u tjedne bez razgovora zbog naših glupih svađa me nisu pogodili kao onog dana kada si mi rekao ‘kada odeš, ne moraš mi se više ni javljati’
/polakoumirem
nemoj, ne vrijedi…
neki ljudi ti nikada neće moći uzvratiti ni upola, a kamoli isto koliko im daješ.
zato nemoj razbijati glavu o tome i samo ih pusti.
jednom će doći netko tko će ti znati pružiti sve što zaslužuješ.. i više od toga.
/polakoumirem
